Pi­še: Ste­fan Đu­kić


Tre­ćeg ok­to­bra NA­TO avi­o­ni su bom­ba­ma za­su­li bol­ni­cu u Kun­du­zu u Av­ga­ni­sta­nu. Bom­bar­do­va­nje je, pre­ma iz­ja­va­ma oče­vi­da­ca, tra­ja­lo naj­ma­nje po­la sa­ta. Po­me­nu­ta bol­ni­ca je pod kon­tro­lom me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je “Lje­ka­ri bez gra­ni­ca”. Iako je NA­TO avan­tu­ra u Av­ga­ni­sta­nu po­če­la 2001. vi­di­mo da i da­nas, 14 go­di­na po­sli­je, ta­li­ba­ni i da­lje po­sto­je, a ci­vi­li gi­nu pod sa­ve­znič­kim bom­ba­ma. U mo­men­tu pi­sa­nja ovog tek­sta po­bro­ja­no je 20 žr­ta­va (svi ci­vi­li, me­đu ko­ji­ma i tro­je dje­ce), 30 lju­di je ozbilj­no po­vri­je­đe­no, a mno­go vi­še pa­ci­je­na­ta i oso­blja se za­sad vo­de kao ne­sta­li. Tre­ba is­ta­ći da su ‘’Lje­ka­ri bez gra­ni­ca’’ bla­go­vre­me­no svim za­ra­će­nim stra­na­ma do­sta­vi­li GPS po­dat­ke o bol­ni­ci, te da je mo­ra­lo bi­ti ja­sno da se ra­di o ci­vil­nom, hu­ma­ni­tar­nom objek­tu. I po­red to­ga, naj­na­pred­ni­je na­o­ru­ža­nje Ali­jan­se po­sla­lo je no­ve ci­vi­le u pre­ra­nu smrt, a sta­nov­ni­ke Kun­du­za osta­vi­lo bez jed­ne od ri­jet­kih bol­ni­ca.
Pro­tiv­ni­ci­ma NA­TO in­te­gra­ci­ja u Cr­noj Go­ri se če­sto spo­či­ta­va da zlo­u­po­tre­blja­va­ju Mu­ri­no i bol nje­go­vih sta­nov­ni­ka. Za­to bih že­lio da u ovom tek­stu na pet mi­nu­ta za­bo­ra­vi­mo na Mu­ri­no, kao da se ni­kad ni­je de­si­lo. Mo­že­mo za­to da po­gle­da­mo fo­to­gra­fi­je zga­ri­šta u Kun­du­zu, i upi­ta­mo se šta član­stvo u voj­nom sa­ve­zu zna­či? Iako ta­mo ne bi bi­li na­ši voj­ni­ci za ko­man­da­ma avi­o­na, i po­go­to­vo na­še voj­no oso­blje ne bi uče­stvo­va­lo u pla­ni­ra­nju ope­ra­ci­ja, opet se mo­ra pri­zna­ti od­go­vor­nost svih čla­ni­ca za sva­ki zlo­čin ko­ji se to­kom nje­nih ope­ra­ci­ja iz­vr­ši. Iako mno­ge vla­de u Dru­gom svjet­skom ra­tu na svo­joj te­ri­to­ri­ji ni­su ima­le kon­cen­tra­ci­o­ne lo­go­re, ni­ti su vr­ši­le čist­ke, one su i dan da­nas ži­go­sa­ne ter­mi­nom ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti, bi­lo da se ra­di o fran­cu­skoj vla­di u Vi­ši­ju, o nor­ve­škom Kvi­slin­gu ili o Mi­la­nu Ne­di­ću. Bi­ti sa­ve­znik, bi­ti član ne­ke voj­ne ali­jan­se po­vla­či sa so­bom mo­ral­ne re­per­ku­si­je po ko­jim sva­ki zlo­čin pri­pa­da svim čla­ni­ca­ma, bi­lo da su di­rekt­no ili in­di­rekt­no uklju­če­ne. Ta­ko da će i gra­đa­ni Cr­ne Go­re, u slu­ča­ju član­stva, mo­žda pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji, po­sta­ti sa­u­če­sni­ci agre­si­ja, bom­bar­do­va­nja, ši­re­nja im­pe­ri­jal­nih in­te­re­sa pri­je sve­ga SAD-a, i na­rav­no bi­ti jed­ni od pot­pi­sni­ka sram­nih iz­ja­va o “ko­la­te­ral­noj šte­ti”.
Za­bo­ra­vi­mo Mu­ri­no i po­mi­sli­mo na se­kund da je uni­šte­nje bol­ni­ce u Kun­du­zu ne­sre­ćan slu­čaj. Šta će­mo on­da s ubi­stvom 12 sva­to­va bli­zu gra­da Ra­da u Je­me­nu 12 de­cem­bra 2013. go­di­ne, ka­da su ame­rič­ki dro­no­vi po­go­di­li svad­be­nu ko­lo­nu ko­ja je išla po mla­du? Šta će­mo sa bom­bar­do­va­njem sva­to­va u Deh Ba­li u Av­ga­ni­sta­nu ju­la 2008. go­di­ne, ka­da je stra­lao 47 ci­vi­la, uglav­nom že­na i dje­ce ko­ji su pra­ti­li mla­du na svad­bu? Tre­ba po­me­nu­ti i svad­bu u Veh Bag­tu no­vem­bra 2008. go­di­ne, ka­da su dro­no­vi po­go­di­li svad­bu usred ce­re­mo­ni­je, usmr­tiv­ši 63 lju­di, od ko­jih je 37 že­na i dje­ce. Da ne bu­de da go­vo­rim sa­mo o svad­ba­ma, tu je i bom­bar­do­va­nje gra­di­ća Ma­jer u Li­bi­ji av­gu­sta 2011. go­di­ne, gdje je stra­da­lo ma­kar 30 ci­vi­la. Ova li­sta mo­že ići une­do­gled, pri­tom go­vo­re­ći sa­mo o NA­TO in­ter­ven­ci­ja­ma, ako bi go­vo­ri­li o voj­nim avan­tu­ra­ma čla­ni­ca on­da broj stra­da­lih ci­vi­la si­gur­no pre­ma­šu­je sta­nov­ni­štvo či­ta­ve Cr­ne Go­re (po­me­ni­mo sa­mo ma­sa­kr u vi­jet­nam­skom se­lu Mi Lai gdje su ame­rič­ki voj­ni­ci ma­sa­kri­ra­li 504 ci­vi­la). Tre­ba ta­ko­đe ima­ti u vi­du da NA­TO po­sje­du­je naj­mo­der­ni­je na­o­ru­ža­nje, da ima po­dr­šku naj­pre­ci­zni­jih sa­te­li­ta, sni­ma­ka i da je vje­ro­vat­no bi­lo mo­gu­će da se sva­ki od ovih zlo­či­na iz­bjeg­ne.
Za­to tre­ba re­ći da Mu­ri­no ni­je slu­čaj­nost, ne­go pra­vi­lo za sva­ku NA­TO in­ter­ven­ci­ju u ko­joj ci­vi­li, obič­ni lju­di kao vi i ja, stra­da­ju zbog spro­vo­đe­nja in­te­re­sa onih ko­ji­ma je cilj da pro­da­ja oruž­ja ne opad­ne, a da ci­je­na ba­re­la naf­te bu­de na že­lje­noj ra­zi­ni za taj pe­ri­od. Znaj­te da se član­stvo u NA­TO sa­ve­zu pla­ća ta­ko da će ma­kar je­dan cent va­šeg nov­ca bi­ti upo­tri­je­bljen da se fi­nan­si­ra bom­bar­do­va­nje bol­ni­ca, svad­bi, stam­be­nih zgra­da...
Član­stvo u voj­nom sa­ve­zu ne zna­či vi­še tu­ri­sta ili in­ve­sti­to­ra što sta­ti­stič­ki po­da­ci ja­sno uka­zu­ju (pri­liv di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja u Hr­vat­skoj je vi­še­stru­ko opao od 2009. go­di­ne i član­stva u NA­TO)... Član­stvo u voj­nom sa­ve­zu, na­ro­či­to ka­da si ma­la dr­ža­va kao što smo mi, zna­či sa­u­če­sni­štvo u bom­bar­do­va­nji­ma, ubi­stvi­ma, spro­vo­đe­nju in­te­re­sa ko­ji su hi­lja­da­ma ki­lo­me­ta­ra uda­lje­ni od Pod­go­ri­ce, Ba­ra, Nik­ši­ća i dru­gih cr­no­gor­skih gra­do­va.
(Autor je član Po­kre­ta za
ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re)